Кинематографија
„Пут ружама посут“ је документарно-играни филм који прати судбину српске средњовековне принцезе Оливере Лазаревић, реализован у продукцији Фонда „Принцеза Оливера“.
Принцеза Оливера Лазаревић (1373-1444) је кћи кнеза Лазара и књегиње Милице, која је након Косовске битке као залог за мир дата у харем султана Бајазита Првог, који јој је погубио оца. Приликом одласка из родног Крушевца, народ ју је испратио бацајући пред њу латице ружа, а често је кроз живот болно али вешто газила по трњу. Овај филм оживљава недовољно познат део српске средњовековне историје прожет судбинама принцезе Оливере, њених родитеља, брата Деспота Стефана, сестре Јеле Балшић и сестрића Ђурђа Бранковића.
Оливера је успела да се достојанствено избори са недаћама које јој је живот на турском двору донео, непрестано помажући своме народу и отаџбини. По повратку у Србију била је саветник и подршка своме брату Деспоту Стефану.
За реализацију овог филмског дела Фонд „Принцеза Оливера“ и ауторски тим добили су благослов Његове светости Патријарха српског Господина Иринеја.
Лик принцезе Оливере тумачи Весна Станојевић, кнегиње Милице Тања Бошковић, деспота Стефана Драган Мићановић, султана Бајазита Првог Иван Јевтовић, а лик Јеле Балшић Александра Николић. Принцезу Оливеру и деспота Стефана из млађих дана глуме Александра Манасијевић и Љубомир Булајић. Кроз ову несвакидашњу филмску причу гледаоце надахнуто води Милан Цаци Михаиловић.
Сценарио за филм, по монографији „Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња“, написала је Оливера Шарановић, а драматуршки га је уобличила Наташа Дракулић. Редитељ филма је Марко Новаковић. Филм је оплемењен музиком Светислава Божића, компонованој по поеми „Сербиа“ Милоша Црњанског.
У филму је коришћена богата архивска грађа и музејски експонати, а сниман је на аутентичним локацијама широм Србије (Београдска тврђава, црква Ружица, Конак кнегиње Љубице, Саборна црква, црква Лазарица, остаци Лазаревог града у Крушевцу, Смедеревска тврђава, тврђава у Бачу, манастири Манасија, Студеница и Раваница).