Издаваштво
Принцеза Оливера, заборављена српска кнегиња Никола Гиљен, Оливера Шарановић, Соња Јовићевић Јов, Фонд „Принцеза Оливера“, Београд, 2009.
Монографију под насловом Принцеза Оливера, заборављена српска Кнегиња, на српском, енглеском и руском језику засебно, објавили смо у октобру 2009. године.
Ово је прва синтеза досадашњих знања о Оливери Лазаревић (1373-1444), најмлађој кћери кнеза Лазара и кнегиње Милице. Води нас на узбудљив животни пут српске кнегиње и турске султаније, кроз харем Бајазита I и Тамерланово заточеништво, све до повратка у домовину. Настала је као део и дело мисије Фонда „Принцеза Оливера“, усмерене ка очувању нашег духовног идентитета и с намером да од заборава спаси делић српске историје. Да од времена отргне Оливерин животни пут и њен сан, да га избави и сачува, али не заробљеног међу корицама ове књиге, већ да га оживи, јер само тако, својим животоносним титрајем он може остати и опстати као инспирација, и духовна и етичка снага, из рода у род.
Кнегиња Оливера, пут ружама посут, Оливера Шарановић, Никола Гиљен, Соња Јовићевић Јов, Фонд „Принцеза Оливера“, Београд, 2010. Књига Кнегиња Оливера, пут ружама посут скраћено је и прерађено издање монографије Принцеза Оливера, заборављена српска кнегиња. Публикована је на српском и немачком језику, у сусрет Сајму књига у Лајпцигу 2011, на коме је Србија била почасни гост. Садржи сва поглавља која говоре о животу принцезе Оливере, док су остала поглавља донекле сажета. То, мањи број илустрација и другачија опрема, учинили су да овакво издање буде приступачније широј читалачкој публици, а да не изгуби ништа од своје научне и едукативне вредности.
У Русији се растаје заувек, изабране песме, Борис Рижиј; превео са руског Светислав Травица; Фонд „Принцеза Оливера“, Београд 2011.
Избор и превод поезије младог и трагичног песника Бориса Рижија (1974-2001) сачињен је у жељи да љубитељи поезије у Србији, традиционално склони руској књижевности, упознају једну од најзанимљивијих појава у савременој руској поезији „песника хулигана, монаха поезије, поету гусара“...
Српске средњоврковне заставе, Никола Гиљен, Фонд „Принцеза Оливера“, Београд 2014.
Ова књига настала је као плод научно-истраживаче делатности Фонда, а циљ њеног објављивања је да допринесе познавању српске средњовековне вексилологије. Поред све релевантне домаће и стране вексилолошке литературе, у овој књизи су темељно изложени и сви различити извори у којима се појављују српске средњoвековне заставе (домаћи и страни писани докуменати, новац, печати, народна епска поезија, фрескопис, декоративна пластика, поморске карте...). Посебно је посвећена пажња поменима средњовековних застава у различитим изворима новог века и савременог доба, односу савремене ликовне уметности према средњовековној вексилологији и тумачењу средњовековне вексилологије од стране савремених медија, као што је нпр. филмска уметност.